Психолошко-педагошка служба
У нашој школи постоји континуирана и ефикасна сарадња учитеља и наставника и педагошко-психолошке службе са родитељима и ученицима. Наша школа је отворена за индивидуалне разговоре са родитељима сваког дана од 08.00 до 18.30 часова у разредној и предметној настави, док је педагошко-психолошка служба на располагању родитељима и ученицима сваког радног дана од 08:00 до 19:00 часова.
Јелена Димић
Марковић Миљана
Много ме брине моја другарица. Увек је одвојена од осталих и увек је ћутљива. Седи са мном у клупи, али имам осећај као да нема довољно поверења у моје пријатељство. Како да јој помогнем и уверим је да слободно може да ми повери све своје тајне и проблеме?
Као што знаш, људи се међу собом разликују по много чему, па тако и према отворености према другим људима. Неко лако и брзо склапа пријатељства, док је некима потребно више времена да стекну поверење у другу особу. Твоја другарица, очигледно спада у ову другу групу. Једини начин да стекнеш њено поверење јесте да будеш стрпљива, да будеш уз њу кад јој је потребна помоћ и да својим поступцима и речима докажеш да неће бити грешка ако ти поклони своје поверење. Особама, које се теже отварају према другима, јако су битни детаљи у понашању тих других особа. Зато не би требало да учиниш нешто чиме би је изневерила или повредила. Твоје директно убеђивање и инсистирање да си јој добра другарица може чак изазвати њено неповерење и нелагодност. Зато јој дај времена да се сама увери да јој желиш добро и да си јој заиста добар друг. Дакле, рецепт је : СТРПЉЕЊЕ, ПАЖЊА И ДОБРА ВОЉА.
Зашто одрасле особе теже разумеју период одрастања у коме се ми налазимо иако су и они прошли кроз све то?
Сигурно сте чули за израз „ генерацијски јаз“. Генерацијски јаз је последица различитих услова у којима одрастају и формирају се различите генерације. Одрасли људи ( под којима вероватно подразумевате, пре свега, родитеље и наставнике ) одрасли су под условима који су били различити од данашњих. Иако имају искуство одрастања, њима је, као и свима, тешко да се одвоје од свог искуства и да сасвим схвате ваше проблеме. Поред тога, они имају и друга искуства која ви још увек немате ( бити родитељ, ићи на посао итд. ). То другачије ( и веће ) искуство одраслих даје им другачији поглед на живот него што је ваш и зато често долази до неразумевања међу вама. Такође, они не желе да ви правите грешке које су они у вашим годинама можда правили, и при том не узимају у обзир да се неке ствари могу схватити тек кад их сам проживиш. Битно је још нешто. Одрасли су, због већег животног искуства, већ формирали свој систем мишљења и уверења, који је много теже променити него што је случај са мишљењима и уверењима у младости. Зато је добро да и једни и други покушате да разумете другу страну и договарате се, а не свађате. Битно је да схватите да сте на истој страни и да нема потребе за свађама и сукобљавањима.
Када ме наставник прозове да одговарам, срце почне да ми лупа, уста ми се осуше и све што знам испари ми из главе. Како да превазиђем страх од одговарања?
Свима нам је позната напетост кад нас наставник прозове да одговарамо. Стање страха или напетости кад нас неко испитује нормалана је емоционална појава. Док одговарамо, обузимају нас мисли о могућем незнању и неуспеху. То што смо у центру нечије пажње ( наставникове и целог одељења ) побуђује страх, неповерење у себе и зато нам концентрација опада. Колико ћемо се уплашити зависи од тога колико смо учили и колико знамо; да ли нас предмет интересује и да ли смо раније имали неуспехе у тим ситуацијама. Страх се превазилази тако што се прво себи призна да он постоји и утврди се кад се тачно јавља. Битно је да док одговараш, размишљаш позитивно и не помишљаш шта све може да крене наопако, шта све ниси научио и шта све не знаш. О одговарању треба да се размишља као о разговору двоје људи у коме показујеш оно што си научио. Да би се тако размишљало, мора се стећи знање. Страх се смањује кад смо сигурни у себе и своје знање.