Биографија
Вук Стефановић Караџић је рођен 7. новембра 1787. године у селу Тршићу, у близини Лознице. Основну школу је похађао у Лозници и у манастиру Троноша. Образовање наставља у Сремским Карловцима и у Београду, али због слабог здравља и немаштине није успео да се дуже задржи у школама. Касније одлази у Беч, где упознаје Јернеја Копитара, који ће имати велики утицај на његов рад.
Вук је био пионир у реформисању српског језика и правописа. Залагао се за то да књижевни језик буде заснован на народном говору. Његова чувена максима била је: „Пиши као што говориш, а читај као што је написано.“
Осим језичке реформе, Вук је сакупљао и објављивао српске народне песме, приче, пословице и друге умотворине. Његова збирка народних песама изазвала је велико интересовање широм Европе, а подршка великих европских умова, као што су Јакоб Грим и Јохан Волфганг Гете, донела му је међународну славу.
Вук Стефановић Караџић се оженио Аном (Анандијом) Крсмановић 1815. године у Бечу. Ана је била ћерка угледног трговца, пореклом из Србије. Брак је био стабилан и пун разумевања, а Ана је пружала Вуку велику подршку у његовом научном и књижевном раду.
Имали су неколико деце, али је само ћерка Вилхелмина — познатија као Мина Караџић — преживела до одраслог доба. Мина је била веома образована, знала је стране језике и бавила се превођењем, писањем и цртањем. Била је блиска сарадница свога оца и чувар његовог наслеђа после његове смрти.
Реформа српског језика
Вук Стефановић Караџић је најпознатији по великој реформи српског језика. У његово време, српски књижевни језик је био мешавина црквенословенског, руског и српског, неразумљив обичном народу. Вук је веровао да књижевност треба да користи народни језик, језик којим људи стварно говоре.
Главне идеје реформе:
- "Пиши као што говориш, читај као што је написано." – ово је била његова главна језичка идеја.
- Увео је нова слова у азбуку (нпр. ј, љ, њ, ђ, ћ, џ) како би свако слово представљало један глас.
- Укинуо је непотребна слова из старе азбуке.
- Заменио је дотадашњи књижевни језик народним говором – као основу је узео штокавско-екавски дијалекат.
Важна дела:
- "Писменица сербскога језика" (1814) – прва граматика на народном језику.
- "Српски рјечник" (1818) – речник са око 26.000 речи, први такве врсте на српском.
Отпор и признање:
У почетку, Вукове реформе нису биле добро прихваћене. Многи су их критиковали, нарочито представници Српске православне цркве и образоване елите. Међутим, временом су његове идеје победиле. Данас се савремени српски језик заснива управо на Вуковој реформи.
Сакупљање народних песама и усмене књижевности
Један од највећих доприноса Вука Караџића је сакупљање и објављивање српске народне књижевности. Вук је веровао да се дух народа најбоље чува у његовој усменој традицији – у песмама, приповеткама, пословицама и причама које се преносе с колена на колено.
Шта је радио?
- Путовао је по селима и бележио оно што је слушао од обичног народа – епске и лирске народне песме, бајке, приче, загонетке и пословице.
- Често је сарађивао са познатим казивачима, попут Филипа Вишњића, слепог гуслара.
- Сматрао је да је народни глас вредан исто као и дела великих писаца.
Важне збирке:
- "Народне српске пјесме" (од 1814. до 1864.) – више томова епских и лирских песама.
- "Живот и обичаји народа српскога" – етнографски записи о обичајима, празницима и животу српског села.
- "Српске народне пословице" – сабрао преко 3.000 пословица.
Значај:
- Вуков рад је сачувао огромно културно благо које би иначе нестало.
- Српске народне песме су, захваљујући њему, постале познате и ван Србије – превођене су на немачки, енглески и друге језике.
- Немачки песник Јохан Волфганг Гете је био одушевљен српским народним песмама.