^Врх
  
  
  
Get Adobe Flash player

Претрага

Анкета

Ако је велика казаљка сата (овог испод анкете) дугачка 10цм, колико брзо се њен врх помера?

Pi/6 cm/min - 13.6%
Pi/3 cm/min - 27.3%
10Pi cm/min - 27.3%
20Pi cm/min - 20.5%

Укупно гласова: 44
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno у: септембар 25, 2017

Пријава

Ко је на мрежи: 32 гостију и нема пријављених чланова

Педагог

 

КАКО ДА ПОМОГНЕТЕ СВОМ ДЕТЕТУ ДА ПРАВИЛНО УЧИ

ДОБАР РОДИТЕЉ

Добар родитељ се не рађа.
Добар родитељ се поста
је- Добар родитељ не мора да буде доследан у сваком тренутку (било би лепо, али није могуће бити доследан 24 часа, доживотно)
- Добар родитељ поштује дететове потребе. Зна да су оне понекад различите, понекад сличне, понекад заједничке.
- Доброг родитеља не узнемирава повремена дечја агресивност, нити га угрожава дечја индивидуалност и независност. Напротив, уме да буде поносан на индивидуалност детета. Он не захтева да дете стално покушава да задовољи његове амбиције. Добар родитељ разуме да дете може да има позитивна и негативна осећања према њему.
- Добар родитељ уме да слуша и пружи подршку. Уме да говори и «ружне» истине, али на начин који дете не понижава и не вређа. Он своје дете познаје и препознаје његове различите емоције, потребе, жеље.
- Добар родитељ уме да загрли дете и призна колико га воли
- Добар родитељ зна и осећа да је његова дужност да свом детету обезбеди корен
( осећање припадности, топлине, подршке и сигурности у сопственом дому и породици), али и крила (осећање да може да одлети, истражује, упознаје, ризикује, губи и побеђује у спољном свету).
- Добар родитељ уме да призна грешку, а његово несавршено понашање демонстрира детету да оно може да има љубав родитеља без обавезе да буде савршено.
- Коначно, добар родитељ стално покушава да буде још бољи. Он не жели и не глуми да је савршен, али се стално труди да буде што бољи родитељ.


Данас се већина психолога, педагога и, што је најважније, родитеља, слаже у следећем: ако омогућите свом детету максималну љубав, разумевање и подршку, ако успете да у њему формирате осећање сигурности, поверења и топлине, ако му дозволите да у одређеном тренутку буде самостално, а да заувек останете пријатељи... ви и ваше дете сте на добром путу заједничког одрастања, међусобног васпитавања и обостраног успеха.

Ауторитет родитеља

Шта родитељски ауторитет није?
Ауторитет није страхопоштовање, није беспоговорна послушност детета. Ауторитет не значи да деца морају да вас слушају или прихватају све што говорите, чак и када не разумеју зашто то говорите. Ауторитет није манипулација страхом. Такође, то што сте родитељ, уопште не значи да имате или да морате да имате неприкосновен ауторитет.

Шта ауторитет јесте?
Прави родитељски ауторитет је мешавина поштовања и поверења у вас. Он се учи, стиче и постепено формира. То није стање, већ процес кроз који свој ауторитет стварате постепено, од првог дана рођења детета. Једном када га успоставите, ви још увек нисте завршили овај посао, јер ће дете ваш ауторитет да испробава, провоцира у свим узрасним фазама, у различитим приликама и ситуацијама. Најбољи је онај ауторитет који детету улива поверење ( оно из искуства схвата да му нешто не забрањујете зато што сте лоше расположени, нервозни или бесни, већ зато што имате озбиљне и јаке разлоге). И зато што вам верује, што зна да нећете да манипулишете њиме, оно је спремно да вас послуша. У том смислу су родитељски ауторитет и поверење веома повезани.
Да имате прави ауторитет знаћете по дететовој самодисциплини, а да нисте употребљавали присилу да бисте га томе научили. Дакле, родитељски ауторитет морате да заслужите, а то није нимало лако.

Како се заслужује ауторитет?

- Стрпљењем! Није само вашој деци потребно нешто рећи много пута. Тако је у свим породицама.
- Не претите казнама које нећете или не можете да спроведете.
- Много разговарајте. Контролишите своје емоције.
- Научите да хвалите своје дете.
- Слободно се упуштајте у дискусије о ауторитету са својим дететом.

Постоји неколико типова родитеља када је критеријум њихов ауторитет

1. Ауторитарни родитељи
Захтевни су, строги, траже (и добијају) дисциплину, склони су претњама и казнама. Мисле да се њихов ауторитет подразумева већ тиме што су родитељи. Тешко допуштају чак и ситне несташлуке, боје се да ће да размазе децу. Очекују већу зрелост него што узраст детета дозвољава, а деци пружају премало пажње и топлине.

2. Индиферентни родитељи
Они постављају премало захтева, незаинтересовани су за децу и њихове проблеме. Деца одрастају непослушна, препуштена себи, немају осећај сигурности и подршке породице. Касније, у зрелом добу, обично замерају родитељима да нису били довољно присутни.

3. Превише попустљиви родитељи
Они су топли и брижни, али без јасно постављених граница. Показују љубав, имају стрпљења, али нису доследни. Мисле да су њихова деца толико посебна да им је све дозвољено. Нису критични и зато је ова група родитеља најподложнија за манипулацију.

4. Демократични родитељи
Ово су «најбољи» родитељи. Они имају праву меру ауторитета. Брижни су и пуни љубави, уважавају потребе детета, али умеју да одреде границе дечјег понашања. Деца имају осећај слободе, знају да су вољена, али им није све допуштено.


- Добар родитељ не мора да буде доследан у сваком тренутку (било би лепо, али није могуће бити доследан 24 часа, доживотно)
- Добар родитељ поштује дететове потребе. Зна да су оне понекад различите, понекад сличне, понекад заједничке.
- Доброг родитеља не узнемирава повремена дечја агресивност, нити га угрожава дечја индивидуалност и независност. Напротив, уме да буде поносан на индивидуалност детета. Он не захтева да дете стално покушава да задовољи његове амбиције. Добар родитељ разуме да дете може да има позитивна и негативна осећања према њему.
- Добар родитељ уме да слуша и пружи подршку. Уме да говори и «ружне» истине, али на начин који дете не понижава и не вређа. Он своје дете познаје и препознаје његове различите емоције, потребе, жеље.
- Добар родитељ уме да загрли дете и призна колико га воли
- Добар родитељ зна и осећа да је његова дужност да свом детету обезбеди корен
( осећање припадности, топлине, подршке и сигурности у сопственом дому и породици), али и крила (осећање да може да одлети, истражује, упознаје, ризикује, губи и побеђује у спољном свету).
- Добар родитељ уме да призна грешку, а његово несавршено понашање демонстрира детету да оно може да има љубав родитеља без обавезе да буде савршено.
- Коначно, добар родитељ стално покушава да буде још бољи. Он не жели и не глуми да је савршен, али се стално труди да буде што бољи родитељ.

Данас се већина психолога, педагога и, што је најважније, родитеља, слаже у следећем: ако омогућите свом детету максималну љубав, разумевање и подршку, ако успете да у њему формирате осећање сигурности, поверења и топлине, ако му дозволите да у одређеном тренутку буде самостално, а да заувек останете пријатељи... ви и ваше дете сте на добром путу заједничког одрастања, међусобног васпитавања и обостраног успеха.

Ауторитет родитеља

Шта родитељски ауторитет није?
Ауторитет није страхопоштовање, није беспоговорна послушност детета. Ауторитет не значи да деца морају да вас слушају или прихватају све што говорите, чак и када не разумеју зашто то говорите. Ауторитет није манипулација страхом. Такође, то што сте родитељ, уопште не значи да имате или да морате да имате неприкосновен ауторитет.

Шта ауторитет јесте?
Прави родитељски ауторитет је мешавина поштовања и поверења у вас. Он се учи, стиче и постепено формира. То није стање, већ процес кроз који свој ауторитет стварате постепено, од првог дана рођења детета. Једном када га успоставите, ви још увек нисте завршили овај посао, јер ће дете ваш ауторитет да испробава, провоцира у свим узрасним фазама, у различитим приликама и ситуацијама. Најбољи је онај ауторитет који детету улива поверење ( оно из искуства схвата да му нешто не забрањујете зато што сте лоше расположени, нервозни или бесни, већ зато што имате озбиљне и јаке разлоге). И зато што вам верује, што зна да нећете да манипулишете њиме, оно је спремно да вас послуша. У том смислу су родитељски ауторитет и поверење веома повезани.
Да имате прави ауторитет знаћете по дететовој самодисциплини, а да нисте употребљавали присилу да бисте га томе научили. Дакле, родитељски ауторитет морате да заслужите, а то није нимало лако.
Како се заслужује ауторитет?
- Стрпљењем! Није само вашој деци потребно нешто рећи много пута. Тако је у свим породицама.
- Не претите казнама које нећете или не можете да спроведете.
- Много разговарајте. Контролишите своје емоције.
- Научите да хвалите своје дете.
- Слободно се упуштајте у дискусије о ауторитету са својим дететом.

Постоји неколико типова родитеља када је критеријум њихов ауторитет

1. Ауторитарни родитељи
Захтевни су, строги, траже (и добијају) дисциплину, склони су претњама и казнама. Мисле да се њихов ауторитет подразумева већ тиме што су родитељи. Тешко допуштају чак и ситне несташлуке, боје се да ће да размазе децу. Очекују већу зрелост него што узраст детета дозвољава, а деци пружају премало пажње и топлине.

2. Индиферентни родитељи
Они постављају премало захтева, незаинтересовани су за децу и њихове проблеме. Деца одрастају непослушна, препуштена себи, немају осећај сигурности и подршке породице. Касније, у зрелом добу, обично замерају родитељима да нису били довољно присутни.

3. Превише попустљиви родитељи
Они су топли и брижни, али без јасно постављених граница. Показују љубав, имају стрпљења, али нису доследни. Мисле да су њихова деца толико посебна да им је све дозвољено. Нису критични и зато је ова група родитеља најподложнија за манипулацију.

4. Демократични родитељи
Ово су «најбољи» родитељи. Они имају праву меру ауторитета. Брижни су и пуни љубави, уважавају потребе детета, али умеју да одреде границе дечјег понашања. Деца имају осећај слободе, знају да су вољена, али им није све допуштено.


КАКО ДА ПОМОГНЕТЕ СВОМ ДЕТЕТУ ДА ПРАВИЛНО УЧИ

Ево неколико савета. Добро их проучите и прихватите, јер ћете само тако помоћи свом детету да правилно учи, што је важно ако се жели добар успех у школи.
Обезбедите неопходне услове потребне за учење сваком детету: радно место, мир у време учења, правилан распоред дневних активности.

Детаљније о условима потребним за успешно учење можете да сазнате од учитеља свог детета, педагога или психолога школе.

Контролишите да ли се Ваше дете придржава распореда дневних активности. Само тако ће стицати радне и друге навике, што је веома важно за успех у учењу.

Водите рачуна да Ваше дете сваки дан започиње учење у исто време и на истом месту.
Не присиљавајте дете да по доласку из школе или одмах после ручка почне са учењем.

Обезбедите такве услове детету да има доста времена за спавање.

Уколико се дете бави неком активношћу која је у његовом распореду планирана у току дана ( игра се, учи и слично ) не треба да га прекидате и тражите од њега да ради нешто друго. На пример, није добро да у време учења дете прекидате и тражите од њега да оде у продавницу ...

Ако је детету време за игру, немојте га прекидати и тражити да вам у нечему помаже.

Ако је време за спавање, није добро да у то време одлазите у посете и слично.
Ваше дете ће успети само под условом да и Ви и дете придржавате распореда дневних активности.
Увек се интересујте код свог детета како је било у школи, шта је ново учило и које домаће задатке има.

Редовно контактирајте са одељењским старешином и интересујте се за рад и резултате рад Вашег детета. Тако ћете бити у стању да стално пратите његов рад и да му пружате помоћ онда када му је потребна.

За све што вам није довољно познато из области васпитања деце можете да се посаветујете са школским педагогом или психологом.

Домаће задатке Вашег детета никада немојте радити уместо њега. Иако Вам је жеља да му помогнете, тако му никада нећете помоћи.

Ако Ваше дете потражи помоћ при изради домаћих задатака, немојте то да одбијете. Сагледајте у чему су тешкоће на које је дете наишло. У зависности од врсте тешкоће треба да одлучите сами да ли и како детету да помогнете или ћете га упутити да објашњење тражи од наставника.

Ако нисте у могућности да стручно објасните задатак , требало би да своје дете навикавате да од наставника тражи помоћ.

Пратите квалитет читања и писања Вашег детета, јер у школи нема довољно времена за вежбање ових важних вештина. Савладано правилно читање и писање је нужан услов за успех у свим наставним предметима.

Проверавајте како Ваше дете чита и да ли разуме прочитано. Добро савладана техника читања је неопходан услов за успешно учење и решавање задатака. Зато инсистирајте на свакодневном вежбању читања ( брзина и разумевање прочитаног ).

Ако дете има потешкоћа у памћењу задатака и то се може превазићи. Памћење се вежба учењем песама или краћих текстова напамет, диктирањем и записивањем краћих реченица или делова текста и слично.
Тражите од Вашег детета да Вам исприча оно што је током дана научило.

Ако Ваше дете не тражи помоћ при изради домаћих задатака, то не мора да значи да му она није потребна. Зато са дететом разговарајте о домаћим задацима, прегледајте му свеске, разговарајте са наставником и тако ћете сазнати да ли је и у којој мери потребна помоћ Вашем детету.

Ваше дете може да има проблема у учењу и зато што не зна правилно да учи. Тражите помоћ од школског педагога у томе како да помогнете детету у правилном и успешном учењу.

Дружите се са дететом, заједно идите на излете, у позориште, биоскоп, заједно гледајте дечије ТВ емисије. О свему томе треба да разговарате и да подстичете дете да поставља питања и да, самостално или уз Вашу помоћ, трага за одговорима.

Ако Ваше дете оправдано изостаје из школе, немојте тражити од учитеља да оправда то што није урадило домаће задатке или што није научило неко градиво. У таквим ситуацијама треба да ступите у контакт са учитељем или другим ђацима из одељења и да сазнате шта је све требало да науче и ураде. Тако неће заостајати за осталима и неће имати празнина у знању.

Вашем детету је потребна помоћ учитеља и наставника ако је изостало из школе, ако не може да савлада одређено градиво. Објасните детету значај допунске наставе и прихватите је добронамерно ако има потребе за њом. Тиме ћете добити стручну помоћ наставника. Допунску наставу не похађају само слаби ђаци. У њу могу да буду укључени и одлични ђаци уколико су , из оправданих разлога, изостајали са наставе.

Ако се код Вашег детета појаве и неки други проблеми везани за његово учење и напредовање, обратите се педагогу и психологу школе.

 

Copyright © 2013. www.osvkaradzic.edu.rs Rights Reserved.